Pre nekoliko dana sam naišao na članak na jednom većem portalu u kojem prodavac objašnjava kako je u Austriji moguće kupiti polovnu garderobu za 55 centi po kilogramu, i da najkvalitetnija roba košta 1,5 eur  po kilogramu. Evo kako to funkcioniše:

Tu robu prodaju humanitarne organizacije, i pošto je namenjena za socijalno ugrožene osobe, nakon registracije imate pravo kupiti limitiranu količinu garderobe. Gospoda sa buvljaka to rešavaju veoma elegantno, plate nekom 10 eura da stanu u red, i na taj način kupe nekoliko stotina kilograma, nakon preuzimanja naprave brzu selekciju, robu ubace u svoj prastari kombi i pravac pijaca. Eto, to je taj veliki posao. Ako ukucamo u Google „original secondhand clothing“  videćemo da kilogram nesortirane garderobe iz boljih krajeva (nije svejedno da li je garderoba sakupljena u Milanu ili u Bukurešti) košta od 0.60 Eur do 1.5 Eur po kilogramu.  Kada bi ste to sortirali, dobili bi ste oko 8-10% nove ili jedva korištene garderobe. Sledećih 10% je u dobrom stanju, a ostalo je klasa koja se prodaje za Afriku i Aziju. Ovi spretni ljudi tu selekciju naprave na brzinu u Beču, ostatak jednostavno bace u kontejnere za smeće.

Beskrajno me je iziritirao taj članak, predstavlja naš posao kao da je to pravi rudnik zlata, da ostvarujemo profit na račun siromašnih ljudi, zarađujemo silne pare bez nekog posebno teškog rada (ako pogledamo cene po prodavnicama polovne odeće, po limundu i sl.). Ovi „sposobni“ ljudi iz članka ne plaćaju carinu, porez, nemaju troškove prostorije, zaposlenih, potrošnog materijala, opreme itd., a ujedno guše prodavnice koje pokušavaju da rade pošteno …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *