Uspostavljanje dobrog odnosa sa klijentima je u svakom poslu ključno pitanje, ali u slučaju polovne garderobe je to – ako je moguće – još izraženije iz razloga, što redovni kupci navraćaju skoro pa na dnevnoj bazi. Ako prodavačica nije dovoljno komunikativna, ne razume se dobro u polovnoj garderobi: onda će kupci otići na drugo mesto. Video sam prodavnicu polovne garderobe gde kupci idu kao kod svoje prijateljice, provode sate birajući po garderobi, atmosfera je veoma pozitivna i opuštena, ćaskaju i šale se sa prodavačicom, ponekad čak i kafu skuvaju, uopšte nemate utisak da ste u prodavnici. Nije iznenađujuće da se u ovoj prodavnici osećaju oscilacije u prometu najmanje. U tekstu ne želim nikog uvrediti, koristim ženski rod jer u prodavnicama polovne garderobe u većini rade prodavačice. 

Ako mislite, da radnica u vašoj prodavnici polovne garderobe ne radi dobro – onda je krivica- vaša.

Zašto?

Jer ste prodavačicu zaposlili i obučili vi! Grubo zvuči, ali je to stvarnost.\n\n

Zašto radnici ne rade dobro?

1.) Prvi razlog je da žele biti efikasni: žele što više zaraditi sa što manje rada. 

Zbog toga ih ne možete osuđivati, svaki normalan čovek razmišlja slično, ali to za Vas kao vlasnika znači da se nalazite na suprotnim stranama, dokle god prodavačica ne nađe interes u kvalitetnom radu, to će tako i ostati.
Vi diktirate pravila igre, nađite način da ona bude motivisana.  Kako to postići?  Jednostavno: platom. Napravite konstrukciju da njena plata bude povezana direktno sa prometom. Nema prometa? – Dobija neku stvarno minimalnu platu. Što veći promet- to veća plata. Ako ni to ne pomaže, onda jednostavno treba naći novu prodavačicu. Naravno sve ovo važi samo ako je prodavnica dobro snabdevana i ima potencijal da ostvari dobar promet.

2.) Drugi najčešći razlog je da vaša prodavačica ne ume prodati polovnu garderobu.

Loša vest je da je to opet vaša greška. Od koga je dobila instrukcije? Od koga je naučila kako se roba prodaje? Obično ni od koga. Ako nije obučena kako možemo očekivati dobre rezultate?
Napravite spisak svih “trikova” koji pomažu u uspešnoj prodaji, kako se roba predstavlja kupcima, objasnite joj sve do zadnjeg detalja. Pregledajte spisak i vežbajte zajedno. Budite prisutni dok ona radi, prvo uslužite kupce zajedno a posle nek radi sama, a vi pratite kako koristi naučeno, kako komunicira sa kupcima i ispravite greške. Ako se rezultati ne menjaju ni posle ovog, na žalost ovaj posao nije za nju, trebate naći novu prodavačicu.

3.) Treći razlog je da je prodavačica pogrešno odabrana.

Ni to nije njena greška, ona se samo javila na sve konkurse, za koje (ni)je kvalifikovana i treba zaraditi za lebac. Pojma nema šta treba raditi, nit je zanima – treba živeti od nečeg, ali opet: vi ste je odabrali. Zato pre nego što zaposlite nekog, procenite motivaciju, zainteresovanost i znanje, da li se stvarno radi o osobi u koju vredi uložiti energiju i vreme.

Što se same motivacije radnika tiče, naučnici su naravno razvili mali milijun teorija, neki dan sam naišao na ovaj zanimljivi video, ako govorite engleski vredi pogledati: http://www.youtube.com/watch?v=u6XAPnuFjJc . Veoma su zanimljivi rezultati eksperimenta, koji ukazuju na to koliko su važni raznih faktori kada govorimo o motivaciji, priznavanje kvalitetnog rada, pohvala, autonomni rad, mogućnost usavršavanja itd. –  ali sve to samo posle rešenog materijalnog pitanja.

Moja lična iskustva i mišljenje: dok sam imao dvadeset i kusur godina, radio sam za jednu manju firmu kao sistem administrator, održavali smo računarske mreže u većim firmama u gradu. Taj posao mi je bio toliki izazov da danima nisam išao kući, nije bilo neobično da sam spavao u firmi, učio sam, sastavljao eksperimentalne mreže i sl., toliko mi je značio da se dokažem, i naravno puno je značio da je društvo bilo super, sa kolegama ali i sa vlasnicima smo bili više prijatelji i ne samo kolege. \n

Ali…, kad sam se suočio sa činjenicom da mi je problem izvesti devojku u neki restoran, jer će račun iznositi 20% od moje plate (da…, proklete devedesete), prioriteti su se počeli menjati, izazov u poslu je uvek bio vazan, ali više ne primaran. Zato mislim, da bi radnik radio kvalitetno, prvo je najvažnije da su pitanja najosnovnijih potreba rešena. Ako ne treba brinuti o računima, o tome od čega će kupiti knjige za svoje dete, i može sebi priuštiti malo “luksuza” pogledati predstavu u pozorštu, večerati na boljem mestu jednom-dvaput mesečno,  samo tada možemo očekivati posvećenost poslu, i to važi za svako radno mesto, pa i za radnika u prodavnici polovne garderobe.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *