Ko kupuje u prodavnicama polovne garderobe?

Slika je prilično šarena, i što nije iznenađujuće postoje jasne razlike u raznim zemljama zbog različita finansijka stanja, ali i kulturološkog nasleđa.  Pojam secondhand garderobe se stvorio na zapadu, zanimljivo je pogledati izraz “secondhan clothing” na google-u u istorijskom kontekstu http://tinyurl.com/32r446r

Za razumevanje ponašanja naših potrošača moramo znati njihove motive. Kad kupujemo bilo šta, pa i odeću, onda to činimo jer postoji realna potreba (staro je istrošeno), a na našu odluku kod izbora konkretnog proizvoda pored praktičnih kriterija (udobnost, trajnos, kvalitet ) utiču i norme zajednice u kojoj živimo, svi mi težimo da budemo prihvaćeni, i svako odstupanje od opšteprihvaćenih normi je rizično u tom smislu. Hoće li se sviđati nova stvar mojim prijateljima / kolegama / poznanicima? Upravo je to razlog zašto se neki drže dalje od prodavnica polovne garderoba, doduše sve ih je manje.


Mađarska i ostale ex socijalističke zemlje Varšavskog pakta

U ovim zemljama se polovna odeća prihvatila lakše. Stanovništvo ovih zemalja prije 20 god. je u usporedbi sa tadašnjom Jugoslavijom bilo siromašno, a same zemlje strašno zatvorene. Još se sjećam kako je praktično sve što se iz “Juge” nosilo je tamo bilo zanimljivo. Žvake, Badel konjak, Pelinkovac, farmeke bilo koje marke, sve. Platiti nove markirane stvari prosek nije mogao, a uz to posedovati bilo šta sa zapada je bilo IN, mislim da uz besparicu je i to pripomoglo lakšem prihvatanju polovne garderobe. Režim se promenio i zajedno sa promenama stigao i odgovor na ovu tržišnu potrebu, brzo su se otvorile prve prodavnice polovne garderobe, istina:  kvalitet tadašnje robe nije bio ni blizu sadašnjem.
U međuvremenu  je došao EU, porasle zarade, i zahtevi se menjaju, polako se sledi primer zapada, dobar deo kupaca kupuje zbog povoljne cene, ali je sve značajniji sloj ljudi koji kupuju jer mogu naći marke koje se inače ne prodaju po tim zemljama, generalno važi pravilo da su kupci sve zahtevniji ali i da su voljni dati više para za polovnu odjeću. Na internetu sam vidio forume gde razmenjuju slike najnovijih ulova, iskustva, mišljenja o raznim prodavnicama, gde i kad stiže nova roba i sl.


Rumunska je još u prvoj fazi, dobro se prodaje i garderoba manjeg kvaliteta, većina kupuje u prodavnicama polovne garderobe uglavnom iz finansijskih razloga, prosečna neto plata je zvanično oko 360 EUR (ali kako je Levenstein rekao, statistika je kao bikini: otkriva ono sugestivno, skriva ono vitalno,  njihov standard nije puno bolji od BiH, CG  ili Srbje) .
U Hrvatskoj je otpor najveći od zemalja Ex YU u kojima sam upoznat sa trendovima. Prodavnica polovne odjeće ima malo, često kada se pominje moj posao u razgovoru sa poznanicima i priljateljima iz hrvatske osećam duboku averziju prema takvoj odeći, ali ne želim biti licemeran, dok svojim očima nisam vidio o čemo se radi i ja sam imao u svojoj glavi neku mutnu sliku ofucane, prljave garderobe sa mrljama i rupama kad je neko takvu garderobu spominjao. Siguran sam da će racionalnost pobediti ponos, i ovdje će pedrasude polako nestati.


Srbija, CG i BiH

Problem novaca, starih navika i ponosa. Godine rata i sankcija su učinile svoje, zarade su male, ali se ceni kvalitet, i drži se toga koliko je to moguće.
U početku kupci su većinom bili ljudi koji su jednostavno bili primorani kupovati jeftinije odeće, umesto kineske robe su se odlučili za polovnu garderobu, i tako su oni prvi probili barijeru predrasuda. Brzo su se pojavili i ljudi koji uživaju u potrazi za posebnim komadom garderobe, njihov motiv nije ušteda nego unikatna garderoba. Nije trebalo puno vremena i sada već dominiraju kupci iz srednje klase društva. Njihovo materijalno stanje bi dozvolio da kupe i poneku novu i markiranu garderobu, ali ovako mogu kupiti često puta isti kvalitet puno jeftinije ali su zato  zahtevniji, traže robu extra i krem klase. Neki od njih to još uvek skrivaju u strahu od reakcija svojih kolega/prijatelja na polovnu odeću, jer predrasuda definitivno ima, drugi pak ponosno pokazuju svoj najnoviji “ulov” , i tako se polako sve više prhivaća polovna garderoba u širem društvu.


U radnje ulaze uglavnom, ali ne i isključivo žene, kad dođe sezona lova pojave se muškarci po vojnička odela, po kožne jakne za motor u proleće, i manje nego žene ali i po svakodnevnu nošnju. Razlika je u tome što žene često puta tako oblače cijelu familiju, kupuju za muževe i djecu koja možda ni kad ne bi ušla u takvu radnju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *